Освета Враштанина Мира 0001    Вино пију дванаест ускока 0002    У маленом селу Кривошије, 0003    Баш у кућу Благојевић Сима. 0004    Ево ћу их по имену казат’: 0005    Једно ми је Радуловић Вуче, 0006    А друго је Радуловић Симо, 0007    А треће је Ћирковићу Гајо, 0008    А четврто Милићевић Рајо, 0009    А пето је Јаковљевић Пијо, 0010    А шесто је Враштанине Симо, 0011    А седмо је Пустаија Стево, 0012    А осмо је Илић Вукадине, 0013    Девето је Враштанине Перо, 0014    А десето Продрибаба Гајо, 0015    Једанајсто Капоровић Трипко, 0016    Пред њима је Арјевићу Стево. 0017    Кад се ладна напојише вина, 0018    О свачем се сташе разговарат’, 0019    Ко је више посјекао глава. 0020    Ал’ бесједи Милићевић Рајо: 0021    ,О ускоци, моја браћо драга, 0022    Педесет сам посјекао глава, 0023    Све турскијех, а не ришћанскијех!” 0024    Ал’ говору остали ускоци: 0025    „Што фалиш, Милићевић Рајо, 0026    Јер погуби педесет Турака — 0027    Истина је, драги побратиме!” 0028    Онда рече остала дружина: 0029    „Е да, Рајо, наш по Богу брате, 0030    Знаш ли бруку а нашу срамоту — 0031    У планину Шаренца Видака 0032    Ђе изгуби Враштанина Мира! 0033    Док не бјеше ускочио Миро, 0034    Ускочио у Кривошијама, 0035    Ми носасмо жуте бјељетине, 0036    Пошто нам је Миро добјегао, 0037    Добјегнуо у Кривошијама, 0038    Не пијемо вересијом вино, 0039    Већ готовом паром и динаром; 0040    Обуче нас токам’ и доламам’ 0041    И сјајнијем пушкам’ сребрнијем. 0042    Сад што ћемо, да како ли ћемо? 0043    Да ми једну чету покупимо 0044    Не бисмо ли осветили Мира!” 0045    Када чуо Радуловић Вуче, 0046    У јунаку срце заиграло, 0047    Стоји звека на прсима тока. 0048    Он ми скочи на ноге лагане, 0049    Пак сакупи једну чету малу, 0050    Чету малу, седам-осам друга, 0051    Пред њима је Радуловић Вуче, 0052    А за њиме Радуловић Симо; 0053    Другу чету Арјевићу Стево, 0054    И он купи сесам-осам друга; 0055    Трећу купи Милићевић Рајо, 0056    И он скупи пет-шестеро друга, 0057    А за Рајом Јаковљевић пиљо; 0058    А четврту Враштанине Симо, 0059    И он води једанаест друга. 0060    Четири се чете сустигнуле, 0061    На Крну се јелу састануле. 0062    Ну да видиш Радуловић’ Вука 0063    Ђе Вукадин соколи дружину! 0064    Састала се тридес’ и три друга; 0065    Ал’ говори Радуловић Вуче: 0066    „А на ноге, моја браћо драга, 0067    А на ноге, ако Бога знате!” 0068    Пак отоле окренуо Вуче 0069    На даниште у Сташицу малу 0070    Други данак у шару планину. 0071    Пак бесједи Радуловић Вуче: 0072    „О дружино, ако Бога знате, 0073    Немојте се који препанути — 0074    Ја отидох јели у врхове, 0075    Јер нас, браћо, гора освојила, 0076    Не можемо виђет’ у Шаренцу 0077    Кад ће Видак отворити овце!” 0078    Он ће извит јели у врхове, 0079    Док угледа кулу Видакову 0080    Ђе бијеле отворио овце, 0081    Пак их ћера Шаренцу планини. 0082    Угледа их Радуловић Вуче, 0083    Скочи соко од гране до гране 0084    Докле сађе на зелену траву, 0085    Пак говори Радуловић Вуче: 0086    „Муштулук ви, моја браћо драга, 0087    Ево нама Шаренца Видака, 0088    Ми сад ћемо јаде осветити! 0089    Немој ми се који препанути, 0090    Од Бога му моју вјеру давам, 0091    Мојом ћу га изгубити руком— 0092    А на ноге, моја браћо драга!” 0093    Ал’ да видиш Радуловић Вука, 0094    Затрча ше ђида низ планину, 0095    А за њиме Радуловић Симо, 0096    А за Симом Арјевићу Стево. 0097    А за Стевом Милићевић Рајо, 0098    А за Рајом Јаковљевић Пиљо, 0099    А за Пиљом Враштанине Симо, 0100    А за Симом све остало друштво 0101    Раздјељиват на четири стране — 0102    Пред једнима Милићевић Рајо, 0103    Пред другијем’ Враштанине Симо, 0104    Пред трећијем’ Арјевићу Стево, 0105    Пред четвртим’ Радуловић Вуче. 0106    Мали Вуко соколи дружину 0107    Да се који не би препануо, 0108    Па он дивно њима запануо. 0109    Ал’ ето ти Шаренац Видаче, 0110    А за њиме вашке ојађеле 0111    Оћутише Јаковљевић’ Пиља. 0112    Док га виђе Шаренац Видаче, 0113    Видак пали пушку џевердара, 0114    Пак он гађа Јаковљевић’ Пиља — 0115    Бог му даде, ране не зададе. 0116    Ма л’ се вуче Радуловић Вуче, 0117    Он се вуче кроз зелену траву 0118    Као змија од мјесеца дана, 0119    А крије се травом и шеваром, 0120    Док украде плећи Видакове, 0121    И довати шару талијанку, 0122    Талијанку љуби по кундаку, 0123    Оклопи га на оба нишана, 0124    Пак погоди Шаренца Видака — 0125    Пушка пуца, остат’ пуста неће, 0126    Мртав паде у трави зеленој, 0127    Мртав паде, Вуче му припаде, 0128    И потрча на ноге лагане 0129    Како љељен од године дана, 0130    Пак му пусту одасјече главу 0131    И узе му главу и оружје. 0132    Пак отолен друштво окренуло; 0133    У то их је поточ пристигнула, 0134    Ту ранише седам Шаренаца, 0135    Пак одоше здраво на дворове. 0136    Здраво дошли, весела им мајка, 0137    Собом носе главу Видакову, 0138    Све на славу друже Вукадина!